Манастир Студеница

Манастир Студеница

Православно задужбинарство оставило нам је многе познате грађевине које и дан данас остављају без даха. Наши преци у прошлости су се трудили да сазидају што више задужбина, те ми и данас имамо непроценљиво богатство. 

Недалеко од живописне клисуре Ибра "Долине векова" у којој је некада било језгро средњовековне државе Рашке, на четрдесетом километру од Краљева, на заравни изнад врхова Радочела и Чемерна уздиже се манастир Студеница, са црквом Богородице Добротворке, задужбином великог жупана Стефана Немање. Поводом њеног подизања Немањин син, монах Сава, је у житију свога оца записао: "било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је Стефан Немања, када је он ловио овде, изволи му се да у овом пустом месту сагради овај манастир". 

Није тачно позната година када је Стефан Немања одлучио да подигне Студеницу, мада историчари наводе да би то могао бити после 1186. кад је Рашкој пропојена Зета, и када су завршени велики ратови. Највероватније је до 1196, када се у њу уселио Стефан Немања као смерни монах Симеон, Студеница је била подигнута, мада је њено украшавање трајало и после тога. 

Првих деценије 17. века Студеница је страдала од земљотреса, а потом и од пожара у коме су изгореле многе старе манастирке повеље, а заувек су нестала и друга вредна историјска у уметничка сведочанства. Године 1631. студенички калуђери одлазе у Русију да прикупе помоћ од за обнову манастира. Тада у оквиру манастирког насеља псотоји 14 цркава, што значи да је манастир био веома развијен.

После пада српске средњовековне државе 1459. године, завршава се блистави период монашког и културног зрачења Студенице, која доживљава судбину осталих наших манастира, који су као духовне оазе били трн у оку окупаторима. Под налетима Турака, коју су често нападали  и палили манастир, без повратка је готово све нестајало.