Mangulice

Uopšteno

Mangulica datira još iz 19. veka. U vreme vladavine knjaza Miloša, Srbija je bila poznata po gajenju i izvozu svinja. Glavna rasa, u to vreme, bila je šumadinka. Miloš, u znak zahvalnosti, poklonio je mađarskom grofu Jozefu Arcduku određeni broj svinja. 

Tadašnja svinja, šumadinka, ukrštana je na imanju Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonyi i szalantor, što je dovelo do stvaranja rase svinja po imenu mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj u periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka.

Vrste   

Bela mangulica: najbrojnija podvrsta mangulice, podjednako je dobra za prinos masti i mesa. 

Crvena mangulica : kombinacija bele mangulice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangulice. 

Lastavičasta mangulica : nastala je ukrštanjem bele i crne mangulice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangulice. 

Crna mangulica : najrasprostranjenija je bila na jugu mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangulicom. Smatra se izumrlom vrstom. 

Divlja mangulica : veoma retka vrsta, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangulice.  

Ovu rasu odlikuju duge kovrdžave čekinje, koje prekrivaju celo telo. U zavisnosti od soja mogu biti sivo žućkaste, ridje ili crno-braon boje. Čekinje služe kao zaštitni sloj, čuvaju je od visokih i niskih temperatura. Menjaju se na jesen i na proleće. Koža im je sivo crna, svetlija kod belog i subotičkog soja, a spoljni delovi tela, usta i ivice nosa, grudi i papci su crno pigmentisani. Koža poprima braon sivu nijansu tokom leta. Na rođenju prasad imaju pruge, slične prasićima divljih svinja, koje se gube posle 10. dana kod belog soja i posle 3-4 nedelje kod lasaste mangulice.  

 Mangulica je kasnostasna rasa. Prasi 5-6 prasadi po leglu. Dobra je majka, često ispoljava agresivnost u slučaju uznemiravanja prasadi. Sporog je prirasta i relativno visoke konverzije hrane. Dnevni prirast iznosi oko 750 g. Za razliku od ostalih rasa, mangulice daju dobre rezultate u ekstenzivnoj proizvodnji sa dodavanjem koncentrovanih hraniva. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

Meso mangulice sadrži veći procenat masti. Za razliku od drugih rasa kod mangulice meso je tamnije, sočnije i jačeg je mirisa. Debljina slanine na ledjima je oko 6cm, ali nakon dostizanja težine od 120kg kod krmača i 140 kg kod nerastova dalji prirast se ostvaruje prevashodno stvaranjem masnih naslaga i tada pri ograničenom kretanju dostižu i do 250 – 300kg, a debljina slanine na ledjima dostigne i do 25cm. Nije sklona stresu i BMV-u (bledo, mekano i vodenasto meso). Sadržaj holesterola u mesu mangulica je niži za 50-75% u odnosu na druge rase, tako da je meso mangulice pogodno za ishranu ljudi kod kojih je povecan nivo masnoće u krvi.