Malteški soko, autor: Dešijel Hemet



Резултат слика за малтешки соко

 Spejdov partner je ubijen dok je bio na prismotri. Polica optužuje Spejda za to ubistvo. Okoreli kriminalci ga ucenjuju trazeći isplatu koju on ne može obezbediti. Svi traže izuzetno vrednu zlatnu statuu sokola napravljenu za Svetog rimskog cara Karla V. Spejdovo rešenje je komplikovano koliko i motivi svakog tragača za sokolom koje je okupio u svojoj hotelskoj sobi, ali istina može biti vrlo neočekivana.

 "Hemetova proza je britka i potpuno jedinstvena. U čitavoj američkoj književnosti nećete naći tako jasno i vešto definisane likove kao što su njegovi." New York Times

 "Dešijel Hemet jeste majtor detektivskog romana" Boston Globe

 "Malteški soko je najbolja detektivska priča i najbolje napisan roman koji smo pročitali." Times Literary Supplement

 Pored romana, snimljen je i film "Malteški soko" 1941. godine.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Застава М70

Image
ЗАСТАВА М70 је аутоматска пушка домаће производње, калибра 7,62 x 39 mm. Функционише на принципу позајмице барутних гасова. Производи је предузеће Застава Оружје из Крагујевца. Налази се у наоружању јединица Војске Србије као и јединица МУП-а Србије. Застава М70 Настала је као југословенска варијанта популарне совјетске пушке АК-47 „Калашњиков“, коју је конструисао Михаил Тимофејович Калашњиков 1947. године. АК-47, у оригиналној верзији АКМ, почела је да се користи од 1949. у тадашњној Совјетској армији. Серијска производња полуаутоматске пушке М59 калибра 7,62 х 39 mm у Застави Оружје започела је 1964., када фабрика формира самостални развој конструкције производа. До тада је развој конструкције вршен искључиво у Војнотехничком институту у Београду. Исте године започиње развој аутоматске пушке, система „Калашњиков“, која је 1967. године добила назив М67. На бази М67, развијена је 1969.. аутоматска пушка у калибру 7.62 х 39 mm. Она је 1970 названа М70 и тада је усвоје...
Read more

Mangulice

Image
Uopšteno Mangulica datira još iz 19. veka. U vreme vladavine knjaza Miloša, Srbija je bila poznata po gajenju i izvozu svinja. Glavna rasa, u to vreme, bila je šumadinka. Miloš, u znak zahvalnosti, poklonio je mađarskom grofu Jozefu Arcduku određeni broj svinja.  Tadašnja svinja, šumadinka, ukrštana je na imanju Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonyi i szalantor, što je dovelo do stvaranja rase svinja po imenu mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj u periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka. Vrste    Bela mangulica: najbrojnija podvrsta mangulice, podjednako je dobra za prinos masti i mesa.  Crvena mangulica : kombinacija bele mangulice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangulice.  Lastavičasta mangulica : nastala je ukrštanjem bele i crne mangulice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangulice....
Read more

Naissus (Niš)

Image
Čitajući ovaj tekst saznaćete kako je izgledao Niš za vreme rimske vlasti do V veka. Osnivanje grada Nais je bio antički (period kad su stara Grčka i Rim bile vodeće zemlje u Evrope) grad kog su Dardanci (po legendi osnivači Troje), a kasnije osvojili Rimljani. U Naisu su rođeni dvojica (od 17 koji su rođeni na teritoriji Srbije) velikih rimskih imperatora, a to su Konstantin Veliki i Konstancije III. U periodu između V i VI veka naizmenično su ga osvajali Avari, Huni i Goti. Na kraju su ga 614. godine osvojila slovenska plemena. Rimska vlast Rimljani su osvojili centralni Balkan u prvoj deceniji prvog veka, kada i tadašnji dardanski grad Nais ulazi u sastav rimske imperije. Na početku Nais nije imao naročitog značaja za rimsko carstvo, vremenom je kolonizovan i dobio je status municipija,to je grad koji ima drugi stepen razvijenosti, ali njegovi stanovnici nisu imali rimsko državljanstvo. Nais svoju ulogu u istoriji carstva dobija tek za vreme cara Dioklecijana kada je d...
Read more